дијабетес
Шећерна болест или дијабетес је хронична метаболичка болест која настаје услед недостатка инсулина или неосетљивости ћелија на деловање инсулина (тзв. инсулинска резистенција). Бета ћелије панкреаса луче хормон инсулин, који омогућава ћелијама да преузму глукозу из крви и добију енергију. Узроци и механизми саме болести нису у потпуности разјашњени. Претпоставља се да је болест наследна, али њеном развоју значајно доприносе и фактори средине. То је по фреквенцији шећерна болест трећа хронична болест у дечијој популацији, а разликујемо неколико типова дијабетеса код деце.
Дијабет савет 1
Дијабетес типа 1 је најчешћи облик ове болести у младој популацији и чини 90% свих случајева дијабетеса код деце. Код овог облика дијабетеса нема производње инсулина услед аутоимуног разарања β-ћелија панкреаса, што је изазвано наследним факторима и факторима средине. Код ове врсте болести постоји дуг асимптоматски период током којег се β-ћелије уништавају. Симптоми се обично јављају и болест се дијагностикује између 11. и 13. године. Одмах након постављања дијагнозе почиње доживотна терапија инсулином.
Помиње се као савет 2
Дијабетес типа 2 је прогресивна, хронична болест, односно поремећај метаболизма угљених хидрата узрокован смањеном функцијом панкреаса и/или неосетљивошћу ћелија на деловање инсулина. Последњих година расте број случајева дијабетеса типа 2 код адолесцената и деце, а то је последица повећања учесталости гојазности код деце.
Симптоми дијабетеса код деце
Основни знаци и симптоми дијабетеса код деце су:
- прекомерна жеђ – полидипсија
- повећано мокрење – полиурија
- губитак тежине или недовољно повећање телесне тежине
- дуготрајни осип у пределу пелена
- умор, слабост, замагљен вид
- дуготрајне респираторне инфекције
Могу се јавити и бол у стомаку и промене понашања. Раздражљивост је честа код деце са недијагностикованим дијабетесом типа 1. Деца су анксиозна, често мењају расположење и могу показивати знаке агресивног понашања. Често се болест код деце открива током акутне инфекције респираторног тракта. Инфекција повезана са стресом додатно оптерећује панкреас и стимулише га да лучи инсулин због повећане потребе организма за глукозом. Панкреас детета са дијабетесом не може да лучи толику количину инсулина и јављају се знаци дијабетеса.
Контрола дијабетеса код деце
Лечење дијабетеса код деце је сложен процес који захтева мултидисциплинарни тимски рад који укључује родитеље, лекаре, медицинске сестре, дијететичаре и психологе. Добра контрола дијабетеса у детињству побољшава квалитет живота оболеле деце, али и спречава хроничне компликације дијабетеса.
Неопходно је подстицати укључивање детета у све активности које се односе на лечење и контролу болести које су примерене узрасту детета, како би се дете осећало независније и мање другачије од својих вршњака. У едукацију о самој болести, поред детета и родитеља, корисно је укључити и целу ужу породицу, како би дете имало подршку блиских људи.
Терапија инсулином
Терапија се започиње одмах након дијагнозе. Циљ је задовољити потребе организма за глукозом и спречити неконтролисане скокове глукозе у крви који би могли изазвати хроничне компликације дијабетеса (ретинопатија, нефропатија итд.).
Код деце са дијабетесом типа 1 инсулинска терапија се спроводи доживотно јер постоји апсолутни недостатак инсулина и губитак контроле над нивоом глукозе у крви. Ињекције инсулина се дају на местима где је поткожно ткиво довољно дебело (надлактица, бутина, стомак и задњица).
Игле за инсулин су кратке и танке и ако се правилно користе, ињекције нису болне. Пожељно је да дете које прима ињекцију инсулина седи или лежи потпуно опуштено, јер је ињекција болнија када је мишић напет.
Инсулин пумп
Инзулинска пумпа је медицинско помагало које умногоме олакшава живот деци оболелој од дијабетеса јер омогућава да се тело непрекидно снабдева инсулином у потребним дозама током 24 сата. Начин на који инсулинска пумпа испоручује инсулин сличан је начину на који људски панкреас производи и ослобађа инсулин.
Предност терапије инсулинском пумпом заснива се на две основне методе давања инсулина (базални и болус). Базалне дозе су дозе које покривају индивидуалне потребе инсулина између оброка и током ноћи, у року од 24 сата. Болусне дозе су веће појединачне дозе инсулина које се примењују у време повећане потребе за инсулином.
Овај вид лечења показао се изузетно успешним у лечењу деце и адолесцената, код којих је најтеже постићи добру контролу болести. Приликом увођења инсулинске пумпе у лечење болесног детета потребно је спровести одговарајућу едукацију родитеља и деце, која обухвата информације о руковању апаратом, постављању инфузионог сета, компликацијама и мерама опреза.
Храна
Сва деца треба да уносе довољно енергије, макронутријената и микронутријената да би нормално расла и развијала се, без обзира да ли болују од хроничне болести. Дакле, исхрана деце оболеле од дијабетеса није облик исхране, већ разноврсна и уравнотежена исхрана која се препоручује свима. Правилна исхрана прилагођена регулацији дијабетеса треба да садржи 45-60% енергије из угљених хидрата (углавном сложених са ниским гликемијским индексом).
Масти треба да чине 25-35% дневног енергетског уноса, а протеини 12-20% дневног енергетског уноса (посно месо, млеко, млечни производи, јаја). Унос дијететских влакана треба да буде 25-35 грама дневно. Неопходно је испунити препоручени дневни унос витамина, минерала и воде, који су неопходни за нормално функционисање ћелија. Треба ограничити унос једноставних угљених хидрата (слаткиши, пекарски производи) и засићених масних киселина.
Укупан дневни енергетски унос детета одређује се према степену ухрањености и степену физичке активности. Важно је да дете не прескаче оброке и да редовно контролише ниво глукозе у крви. Што се тиче броја оброка, препоручује се да деца конзумирају 3 главна оброка и 2-3 међуоброка. Треба водити рачуна да се исхрана болесног детета усклади са свакодневном исхраном целе породице како се дете не би значајно разликовало.
Физичка активност
Физичку активност треба подстицати код деце оболеле од дијабетеса јер доприноси бољем физичком и психичком здрављу детета. Редовна физичка активност помаже у одржавању жељене телесне тежине детета, али и значајно доприноси бољој контроли дијабетеса и превенцији његових компликација. Истраживања су показала да деци и адолесцентима са дијабетесом типа 1, који редовно вежбају, потребна је мања доза инсулина за одржавање еугликемије.
Увек треба водити рачуна о дужини и интензитету активности и, ако је потребно, смањити дозу инсулина или додати оброк богат угљеним хидратима како бисте спречили хипогликемију. Позитивни ефекти физичке активности код деце су: боље коришћење глукозе из крви, повећање мишићне масе и снаге. Затим превенција хроничних компликација, боља контрола болести, снажно позитивно психолошко дејство на дете.
Како превазићи страх од игала код деце са дијабетесом?
Већина деце прихвата „пишање“ као део своје свакодневне рутине. Нажалост, мали део дечије популације опире се мерењу нивоа глукозе у крви и примени инсулина, што резултира лошом контролом гликемије и негативним последицама по здравље детета. Разлози због којих деца и адолесценти показују страх од „пишања” су различити. Адолесценти најчешће избегавају мерење нивоа глукозе у крви због страха од резултата мерења. Често због непажње, јер су им у том узрасту приоритети битно другачији и немају времена да размишљају о дијабетесу.
Код мале деце проблем је обично у томе што се плаше саме игле, а „боцкање“ је за њих асоцијација на бол и нелагодност. Постоји неколико стратегија којима родитељи и сви чланови породице који су у контакту са дететом од дијабетеса могу значајно да допринесу смањењу страха од игле и „боцкања“.
- Када „боцкате“ дете, останите мирни и самоуверени. Немојте бити под стресом и не показујте сажаљење према детету, јер ће то додатно повећати дететов страх од „пишања“.
- Покажите разумевање и емпатију према детету. Када га „боцкате“, покажите детету да га разумете и да знате да му је то болно, али да је „боцкање“ неопходно како би оно остало здраво и могло да се игра са вршњацима.
- Најавите детету унапред када ће бити „убрано” да се психички припреми. Такође дозволите детету да одабере место (део тела) за примену инсулина.
- Када „берете“, немојте да вичите и не срамотите дете због његовог страха, јер то може имати само супротан ефекат, односно додатно појачати страх.
- У договору са дететовим лекаром, изаберите веома кратке игле и танке ланцете за Ваше дете како бисте минимизирали бол током ињекције. Медојецт игле пречника 32 Г и дужине 4 мм су идеалне за употребу код деце. Намењене су за примену инсулина преко инсулинских ињектора типа А. Врх игле је брушен са 3 стране и обложен силиконом за лакше и безболније продирање.
Аутор текста: Мартина Кнезовић, маг. ентеријер
Нека вам здравље буде на првом месту.
Ваш Елби Медикал!